Станица Восток је руска (бивша совјетска) истраживачка станица на Антарктику. Станица се налази на на источном делу Антарктичке ледене плоче, унутар Аустралијске антарктичке територије (иако потписница Система антарктичке повеље, Аустралија не упражњава суверените над територијом).
У станици Восток је измерена најнижа температура на Земљи од −89,2 °C, а испод станице је откривено језеро Восток, највеће познато субглацијално језеро на свету.
Најнижа забележена температура од −89,2 °C је измерена овде 21. јула 1983. (како температура опада са висином, скоро је извесно да се нижа температура могла десити на вишим деловима ледене плоче. Године 1997. је јављено да је измерено -91 °C, али то није потврђено. Током дугих зима просечна температура је око −65 °C, а у кратким летима око −30 °C. Највиша измерена температура у станици Восток никад се није подигла изнад -19 °C, што је измерено 1992. године, а током јула 1987. године, температура се није подигла изнад -72,2 °C.
Поред ниске температуре, постоје други фактори који чине Восток једним од најтежих места на Земљи за живот људи:
* Скоро потпуни недостатак влажности у ваздуху.
* Просечна брзина ветра је 5 m/s (18 km/s), а понекад се диже до 27 m/s (97 km/s).
* Недостатак кисеоника због висине од 3.488 m. Како се густина кисеоника смањује како се приближава половима, процењеноје да је густина кисеоника на Востоку еквивалентна густини кисеоника на планинини високој преко 5.000 m на нижим географским ширинама.
* Већа јонизација ваздуха.
* Парцијални притисак гасова је другачији од оног на који је навикла већина људи.
* Поларна ноћ која траје три месеца годишње.
Аклиматизација на такве услове може трајати од једне недеље до два месеца и прате је главобоље, болови у ушима, крварење из носа, изненадан раст крвног притиска, несаница, смањени апетит, повраћање, болови у мишићима и зглобовима и губитак тежине.
Padavine (mm)
J 0.7
F 0.6
M 1.9
A 2.3
M 2.9
J 2.5
J 2.3
A 2.2
S 2.3
O 1.8
N 0.8
D 0.5
UKUPNO 20.8
